Secanje me vraca u detinjstvo, imala sam nekih osam godina.Bila je zima. Skolski raspust.Pao sneg, za mene ogroman, dubok. Na neutabana mesta visok, meni skoro do kolena.Ja i moj brat Mika sedimo na novoj elanovoj sanki i uzivamo, dok je deda vuce.Zagrlila sam mog velikog brata, naslonila mu na ledja, promrzlo i nasmejano lice i smejem se. Ja i moj veliki i najdrazi brat uzivamo, na skolskom raspustu, kod dede i nane. Mika je doputovao iz Beograda. Ja se pravim vazna po Vodnu, naselju koje se zove isto kao planina, po cijoj se padini rasposlalo. Ovde zive moja nana i deda. Celo naselje zna da je dosao. Bilo mi je mnogo krivo, kada sam videla da je sam i da nije stigao i Misa. Ani, moja mala sestraje se cak rasplakala kada je videla da ga nema. Jedva smo je smirili. / Nekako smo nas dve kao deca bile podeljene. Misa je uvek vise bio sa njom. Vodio racuna o Aneti, bas zato sto je ona bila najmanja, a on najveci. Uvek su mu govorili da je pazi. Tako su oni dvoje, ociju plavih kao more, bili jedna p
↧